10. april 2013.

Čudni su nekako ovdašnji vrtići, a i škole verovatno (to divno iskustvo me čeka od septembra). Nekako bi želeli da prate savremene tokove obrazovanja, pa da aktivno uključe roditelje u rad, ali isključivo "po starinski".

- "Niste pročitali?!", dočekuje me jutros nasmejana vaspitačica.

- "Ne", odgovaram zbunjeno dok buljim u pet ispisanih strana A4 formata. Na njima su zadaci za predškolce i njihov roditelje, šta sve treba da urade kod kuće za četiri nedelje, kako da vežbaju, slažu slova i rečenice, ispisuju, pa sve to da donesu u vrtić vaspitačicama na uvid. Ne znam ni kada sam mogla da pročitam kada ujutru na vratima predam dete, kažu bolje je tako da se navikava na školu u kojoj roditelji nemaju baš mnogo pristupa, a preuzmem je od dežurne vaspitačice posle pet sati.

"Baš ste slatki!", smeje se vaspitačica i nastavlja o blagodetima uključivanja roditelja, uvežbavanju kod kuće onoga što se radi u vrtiću... A ja prebiram po glavi raspored, šta da izbacim? Vakcinu za školu ne mogu, za to će nam otići jedno po podne. Ne mogu ni plivanje ni gimnastiku, fizijatar kaže da Gali preti krivljenje kičme, a u vrtiće još nisu uveli korektivnu gimnastiku iako godinama pričaju o tome. Žao mi i da joj uskratim park, sada kad je lepo vreme, igru, druženje van vrtića, da žrtvujem dan vikenda pa da pozavršavamo sve zadatke odjednom. Greota je da odustanemo i od Muzeja nauke i tehnike ili Muzeja Nikole Tesle, pozorišta, evo za neki dan je premijera u "Pužiću", ili bioskopa, propustile smo štošta... A čak i da nađem vreme, zar će pre podne u vrtiću da slaže reči i rečenice, pa da po podne kod kuće radi opet to isto!

Pre dve godine sam vrtiću stavila svo svoje znanje i sve kontakte na raspolaganje. Predlagala im najpre da se povežu sa Dečjim klubom Narodnog muzeja u Beogradu. Eliana Gavrilović vodi sjajne i beskrajno zanimljive radionice o životu Rimljana, istoriji ishrane i odevanja, izradi mozaika... Svoj "Muzej u koferu" nose i posve besplatno obilaze vrtiće i škole. U septembru i oktobru je bio upis dece, u novembru gostovala neka "š" pozorišna trupa, u decembru pripreme za Novu godinu, u januaru se još nisu sva deca vratila u vrtić, u februaru su bila zimovanja, u martu se više i ne sećam šta je bilo, u aprilu je valjda Eliana održala radionicu za predškolce, za ostalu decu "ima vremena", rekli su, i tu je saradnja sa Narodnim muzejem zatajila.

I dok razmišljam o ovome pada mi na pamet koliko različitih znanja i iskustva je nataloženo samo u svakom od roditelja, bili oni zubari, arhitekte, prodavci, građevinci, radnici u nekoj fabrici... Da barem deo njih otvori vrata svog posla za radoznale dečje oči ili da dođe u vrtić da svima pokaže nešto čime se bavi, za koliko bi bili bogatiji naši mališani, koliko novih reči bi naučili? A te reči se posle lako daju podeliti na slova ili složiti u rečenice... Elokventnost dolazi iz širokih vidika i beskrajne radoznalosti, barem ja to tako vidim.

Možda vrtići i škole ne mogu da budu tako savremeni i otvoreni kako ja zamišljam da treba, ali bih im zato bila beskrajno zahvalna ako bi se ostavili organizovanja mog i Galinog slobodnog vremena. Nemamo ga baš mnogo, a radoznalost teško obuzdavamo.

Teritorija Opštine Zvezdara prostire se na površini od oko 32 km² (3.165 ha) ili na 1% teritorije Grada Beograda.